ОШ"Јелена Ћетковић"
ВРАЊСКА 26, БЕОГРАД

Škola bez nasilja

Naša škola od školske 2008/09. godine učestvuje u projektu UNICEFA i Ministarstva prosvete "Moja škola - škola bez nasilja"

O PROJEKTU

»Škola je mesto učenja i odrastanja. Iz nje nosimo uspomene kroz ceo život. Ako su ta iskustva negativna, naše samopoštovanje je nisko, a mi postajemo neuspešni. Ako su pozitivna, imamo šansu da napravimo dobar rezultat. Zato privatni sektor treba da razmisli kako doprinose da iz škola dobijaju OVAKAV kadar.«

Aleksandar Saša Đorđević,
Nacionalni ambasador UNICEF-a za Srbiju

Nasilje među decom

Osnovno - školski uzrast je, na žalost, često povezan sa različitim oblicima nasilja: od kažnjavanja, preko represivnog disciplinovanja, do raznih oblika vršnjačkog nasilja, poput ogovaranja, širenja laži o drugima, isključivanja iz zajednice vršnjaka, udaranja i sl.

 Stanje u školama u Srbiji

Istraživanje u 54 osnovne škole u srbiji, koje je realizovao Institut za psihologiju Filozofskog fakulteta u Beogradu, pokazalo je da je kod nas nasilje dramatično rašireno. Uzorak je činilo 32.617 ispitanika, od čega 28.931 učenika (od 3. do 8. razreda) i 3.686 odraslih koji rade u školama (od čega 2.650 nastavnika). Zahvaćen je vremenski period od 3 meseca, koji su prethodili trenutku istraživanja, a nekim pitanjima i period celokupnog školovanja.

Odgovori ispitanika ukazuju da je 65% učenika bar jednom, a 24% više puta bilo izloženo nekom obliku nasilnog ponašanja u periodu od tri meseca. Najzastupljeniji oblici nasilnog ponašanja su: verbalno nasilje (vređanje, ismevanje), širenje laži i spletkarenje, te pretnje i zastrašivanja.

Tokom ukupnog školovanja 44% učenika je bilo jednom, ili više puta izloženo nasilnom napadu vršnjaka. Čak 23% učenika izjavljuje da su jednom (17,6%) ili više puta (4,7%) u poslednja tri meseca doživeli da ih nastavnik uvredi, ismeje (verbalno nasilje), ili udari (fizičko nasilje).

Istraživanje je ukazalo na vrlo komplikovane krugove nasilja u školama. Čak 28% dece je na neki način uključeno u nasilnu interakciju  među vršnjacima, a gotovo je nemoguće razdvojiti decu koja su nasilna prema vršnjacima od dece koja su izložena nasilnom ponašanju vršnjaka. Rezultati pokazuju da je nasilno ponašanje, prema izjavama učenika prisutno u školama, da su mu podjednako skloni i stariji i mlađi učenici,  dečaci i devojčice. Najzastupljeniji su oblici verbalnog nasilja - vređanje, davanje pogrdnih imena, zatim socijalno i psihološko nasilje - ismevanje, ogovaranje, širenje laži, dok je fizičko nasilje na trećem mestu po učestalosti. Dečaci i devojčice su podjednako skloni nasilnom ponašanju, s tim što dečaci više ispoljavaju fizičko, a devojčice socijalno nasilje.

           
Program „ŠKOLA BEZ NASILjA – ka sigurnom i podsticajnom okruženju za decu“

Program Škola bez nasilja realizuje UNICEF u saradnji sa Ministarstvom prosvete, Ministarstvom zdravlja, Ministarstvom za rada i socijalne politike Republike Srbije, Savetom za prava deteta i Zavodom za unapređivanje obrazovanja i vaspitanja. Između UNICEF-a i svih partnera potpisan je Memorandum  o sporazumevanju na konferenciji za novinare u prostorijama Medija centra. (Memorandum o sporazumevanju UNICEF potpisuje i sa svakom pojedinačnom školom koja se uključi u program). U narednom periodu planira se i priključivanje Ministarstva unutrašnjih poslova, kao i Ministarstva omladine i sporta.

Program je započeo sa realizacijom u  oktobru  školske 2005/06. god. u 4 škole u pilot fazi, a potom se, u toku glavne faze (mart 2006. godine prvi ciklus) proširio na 50 škola. U ovom  trenutku program se realizuje u 126 osnovnih škola širom Srbije. U program je uključeno oko 83 585 učenika i 8 397 odraslih, zaposlenih u osnovnim školama u 54 mesta u Srbiji. Od septembra se planira uključivanje još najmanje 10 škola.

Konkurs za  škole koje žele da se uključe u program je stalno otvoren, a uključivanje novih škola vrši se i skladu sa finansijskim mogućnostima koje UNICEF prikuplja za ovu svrhu. Selekcija škola vrši  se na osnovu geografske distribucije, raspoloživih sredstava i kapaciteta, kako škole, tako i lokalne zajednice.

Program ima za cilj smanjenje nasilja nad i među decom i  stvaranje bezbedne i podsticajne sredine za učenje i rad. S obzirom na postavljeni cilj, trajanje programa nije vremenski ograničeno, program je razvojni, sa očekivanjem da će se  proširiti na što veći broj škola i tendencijom da  postane sastavni deo vaspitnog  rada škola. Stečena iskustva u realizaciji programa uključena su u pripremu Posebnog protokola za zaštitu dece i učenika od nasilja, zlostavljanja i zanemarivanja i obrazovno-vaspitnim ustanovama.

Kroz program se stiču  konkretna znanja o tome kako se problem nasilja može rešiti  učenjem tehnika ponašanja i  procedura u prevazilaženju  konflikta. Program je je pre svega namenjen deci, nastavnicima i zaposlenima u školama, ali  i roditeljima i celokupnoj lokalnoj zajednici.

Program se prati na nekoliko nivoa:

• Upravni odbor. Predsednik Upravnog odbora je ministar prosvete, a članovi su predstavnici resornioh ministarstava i institucija koje  podržavaju program. Do sada je  održano je pet sastanaka Upravna odbora.
• Stručni tim. Čine ga predstavnici članova Upravnog odbora, izabrani stručnjaci, uključujući predstavnike institucija i NVO, mladih i medija. Stručni tim rukovodi programskim aktivnostima i vrši izbor škola u skladu sa definisanim kriterijumima.
• Tim mentora.  Mentori su posebno obučeni stručnjaci za vođenje procesa u školama. Mentor obezbeđuje obuku, vođenje, podršku, praćenje projekta u saradnji sa školskim timom. Mentori su izabrani putem konkursa koji je raspisao UNICEF. U toku 2007. g. obuku za realizaciju programa, pored mentora, pohađali su i i predstavnici škola i nadležnih Školskih uprava.
• Školski tim. Formira se na nivou škole i zadužen je za podršku i praćenje realizacije programa u školi.

Komponente i realizacija programa

Program je razvijen kroz 4 sadržinske komponente:

1. Istraživačka komponenta - istraživanje iskustava i stavova svih u školi o nasilju, obrada i prezentacija rezultata nastavnicima, deci, roditeljima i lokalnoj zajednici;
2. Edukativna komponenta - obuka nastavnika i školskog osoblja o nasilju, veštinama konstruktivne komunikacije, kao i otvorenog dijaloga među decom i odraslima, o upravljanju konfliktima, o preventivnoj ulozi školskih pravila i restitucije tj. nadoknadi štete, o pozitivnoj disciplini, o konstruktivnoj intervenciji, o formiranju unutrašnje zaštitne mreže u školi;
3. Vršnjačka komponenta - rad sa decom-vršnjacima na prepoznavanju i otkrivanju, nasilja, vršnjačkoj zaštiti i „nasilnika“ i „žrtvi“, izgradnji uzajamnog poverenja i smanjenju  nasilnog ponašanja među vršnjacima;
4. Komponenta porodica/mediji/lokalna zajednica - promocija uzajamne saradnje, i mobilisanje javnosti za izgradnju savezništva i aktivno delovanje na smanjenju nasilja u zajednici.

U školama mentori  realizuju obuke za različite ciljne grupe:

• O vrstama, učestalosti  i oblicima nasilja u školi - svi zaposleni.
• Pravila i restitucija (nadoknada/iskupljenje za načinjenu štetu/povredu)-svi zaposleni.
• Rukovođenje odeljenjem- nastavno osoblje.
• Preventivni rad sa učenicima i roditeljima – sve razredne starešine.
• Korišćenje animiranog serijala“Uaaa nepravda! “ – učitelji.
• Upotreba forum teatra - tim zainteresovanih nastavnika.
• Rad vršnjačkih grupa – izabrani nastavnici i učenici.

Obučeni nastavnici stečena znanja primenjuju u radu sa učenicima i roditeljima, koristeći posebno pripremljene materijale.

Sama realizacija programa sa učenicima podrazumeva sporvođenje seta preventivnih radionica sa učenicima mlađih i starijih razreda kojima se definišu odeljenska i školska pravila (koja se uvrštavaju i u školske pravilnike), a učenici obučavaju kako da prepoznaju nasilje i konstruktivno reaguju na njega. Pored toga učenici mlađih razreda prolaze preventivne radionice animiranog serijala, a starijih razreda  forum teatra. Vršnjački tim koji se formira od učenika iz svakog razreda ima ulogu promotera i pomagača.

Škole različitim tempom realizuju predviđene korake, u zavisnosti od momenta uključivanja u program, kao i od specifičnosti samih škola. Optimalan rok za implementaciju programa je jedna godina.

• Od 54 škole koje su bile u prvoj fazi programa ( 2005/06. godine),  26 škola je dobilo sertifikate o uspešnom sprovođenju programa (predstavljeno u Vladi RS u februaru 2008.g.).
• U 78% škola su formirani vršnjački timovi, u skladu sa tempom realizacije programa. Vršnjački timovi realizovali su 258 akcija.
• Uključivanje 10 novih škola planira se za septembar, a obuka novih mentora realizovana je krajem avgusta avgusta.

Programom Škola bez nasilja, predviđeno je povezivanje institucija iz oblasti zdravstva, socijalne zaštite, unutrašnjih poslova i dr. koje su neophodni partneri u formiranju takozvane spoljašnje zaštitne mreže, kao i u primeni procedura propisanih Opštim protokolom za zaštitu dece od zlostavljanja i zanemarivanja i posebnih protokola (u skladu sa Nacionalnim planom akcije za decu Vlade Republike Srbije).

7 koraka ka „ŠKOLI BEZ NASILjA“

Primena programa i trajna ugradnja u Školski program rada/školski kurikulum traje najmanje jednu školsku godinu. U ovom procesu škola prolazi kroz 7 koraka:

• podizanje svesti o problemu -  prihvatanje da se nasilje događa u školi;
• formiranje Unutrašnje zaštitne mreže (UM) - donošenje procedura i          

            mehanizama njenog trajnog funkcionisanja;

• uspešno funkcionisanje UM - beleženje nasilja i preduzimanje mera zaštite;
• formiranje Spoljašnje zaštitne mreže (SM) - uključivanje Doma zdravlja, Centra za socijalni rad, Opština u funkcionisanje UM u školama;
• obraćanje za pomoć dece/porodica izloženih nasilju i uspostavljanje poverenja  u zaštitnu mrežu;
• funkcionisanje vršnjačkih timova - prevencija, efikasne intervencije, integrisanje u zajednicu učesnika u nasilju;
• samoprocena škole o tome da li je postala bezbedno okruženje za decu.

Da decu ne boli kada su u školi!

Program „Škola bez nasilja – ka sigurnom i podsticajnom okruženju za decu“ je rezultat inicijative građana zabrinutih zbog povećanja nasilja među i nad decom i mladima u Srbiji poslednjih godina. On se finansira isključivo sredstvima prikupljenim u lokalnoj zajednici, donacijama građana i privrednika putem „usvajanja škola“. Za sprovođenje kompletnog programa u jednoj školi potrebno je 270,000 dinara.

Devojčice i dečaci u školama u kojima se sprovodi program već menjaju nasilne obrasce ponašanja i zajedno sa svojim učiteljima, nastavnicima i roditeljima, stvaraju bezbedniju i stimulativniju sredinu u kojoj uče, rastu i razvijaju svoje potencijale.